Сер Чарлс Ворен (Sir Charles Warren) рођен је 1840. у Бенгору (Bangor) у Велсу. Био је археолог и официр Краљевског машинског рода. Касније је постао генерал британске војске и учествовао у биткама у Африци и Азији.

Генерал сер Чарлс Ворен

Године 1867. одлази у Јерусалим као члан Палестинског истраживачког фонда где спроводи низ ископавања која су трајала до 1870. године. Међу његовим открићима је и комплекс лагума који се налази испод Куполе на стени, као и систем подземног водовода који данас носи његово име (Warren Shaft). Такође је довршио аналитичку топографску карту Старог града Јерусалима.

Један део резултата његових ископавања објављен је у његовом делу Underground Jerusalem (Подземни Јерусалим) објављеном 1876. г. у Лондону. У једном поглављу овог дела, које носи наслов „Holy Fire“ (Свети Огањ), Ворен износи све оно што му је познато о чуду на Велику Суботу, које га је посебно интересовало. Још у првом пасусу тог поглавља, поставља се суштинско питање: „Шта представља ова Светлост?“ И аутор одмах хита да одговори:

„Шта представља ова Светлост која уочи Пасхе пали сва кандила на Пресветом Гробу?... Без икакве сумње догађа се чудо за време службе.“¹

Британски археолог је био непосредни очевидац службе силаска све четири године, колико је боравио у Јерусалиму, и сходно његовој процени нема сумње да се ради о чуду.

Прва служба на којој се нашао била је на Велику Суботу 1867. године. Следеће Велике Суботе, посредовањем познатог француског археолога Шарла Ганоа (Charles Ganneau), Ворен обезбеђује место на једном уздигнутом балкону где су стајали Латини и одакле је имао несметан поглед на Пресвети Гроб. Налазећи се на уздигнутом и привилегованом месту, наводи следеће:

„Видео сам чудо Светог Огња на служби претходне године, али овај пут имам потпун увид, посредовањем г. Ганоа који ми је обезбедио место на галерији Латина, у северном делу одакле се Пресвети Гроб може видети са висине.“²

Описујући тренутак када се Свети Огањ појављује, наставља:

„Напокон се јавља осећај да Светлост долази, мноштво свећа се простире испред, кроз отвор [на куполи] се види зрак светлости и свећа се пали... У трену, као посредством некакве магије, Светлост се простире сама од себе у свим правцима.“³

Ворен, који припада Римокатоличкој Цркви, не оклева да призна истинитост чуда. Изгледа да је дубоко фасциниран оним што доживљава. Он је четврти непосредни очевидац који описује силазак Светог Огња као зрак светлости који долази са висине. Како наводи, зрак светлости се појављује кроз отвор на куполи, која је у оно време још увек имала мали отвор ка небу.

Такође говори о бакљи (свећи) који се пали истовремено са појавом светлосног зрака и одмах потом описује чудесно ширење свете Светлости унутар храма. Не наводи уобичајено ширење пламена, са свеће на свећу, које изискује доста времена, већ описује натприродно ширење светлости које бива од стране самог Светог Огња, који је „у трену, као посредством неке магије“ испунио читав простор Храма Васкрсења, у свим правцима истовремено!

Опис британског археолога је нарочито апокалиптичан и у складу је са сведочанствима из претходних векова. Поред његовог личног сведочанства у његовој књизи се налазе још два сведочанства: епископа Мелетија са Кипра и патријарха Кирила II, који су предстојали на службама 1867. и 1868., прве две године кад је и Ворен учествовао.

Британски археолог, одушевљен оним што је доживео на служби, желео је да још више испита овај чудотворни догађај и сазна шта се заиста догађало у унутрашњости Гроба у тренутку појављивања Светог Огња. На ово питање су одговор једино могли да дају двојица, горе поменутих, грчких архијереја. Тако је Ворен, пошто се сусрео с њима двојицом, у два временска наврата понаособ, затражио да му опишу оно што су доживели у унутрашњности Гроба. Сазнајмо, дакле, шта су му открили.

Извори:

1. «What is that fire which on Easter-eve lights up the lamps in the Holy Sepulchre? ... That a miracle attends the ceremony, there cannot be a doubt» (C. Warren, Underground Jerusalem, Лондон 1976, стр. 425).

2. «I had seen the miracle of the Holy Fire on a former occasion, but now I was to have a more complete view, through the influence of M. Ganneau, who had procured me a place in the Latin Gallery, to the north, and overlooking the Holy Sepulchre» (Warren, op. cit., c. 430).

2. «At last there is a feeling that the fire is at hand, masses of tow are thrust forward, a flash at the opening is seen, the tow is lighted … In a moment, as though by magic, the fire extends itself in all directions» (C. Warren, op. cit., c. 435).